lyrics
Имао сам 14 година
и већ сам био готов,
заражен.
Није ту било пара,
ничег да се освоји,
само музика.
На дрвеном прагу
тек нешто мало вишем
од пода
који смо звали бином.
Пре више од 25 година
то је четврт једног века.
Како то звучи?
Некада би месецима вежбали
често бих мењао речи песама,
да би биле ангажованије, зрелије,
нисмо ми неки клинци.
Није било прихватљиво
скидати акорде,
то сам звао крађом,
каква глупа идеја.
Све је морало бити наше,
аутентично,
нема обрада.
Свакога ко би се усудио да
прекрши овај принцип,
сматрао сам будалом,
тезгарошем,
јефтиним музикантом.
Где су ти идеје, човече?
Било је лако направити свирку
у Малој сали.
То је било нешто,
прилика да заблистамо.
Лоше озвучени,
са понеким пивом у себи
покушавали смо да из позајмљених гитара
и распараних бубњева
извучемо нешто артикулисано,
да галама постане песма.
Строфе и рефрени су тужно замирали
у микрофону.
Монитори су крчали,
ако би уопште и радили.
Испред нас лица суграђана која се
углавном досађују,
наручују песме које воле
и које ти не пада на памет да свираш,
чак и када би знао.
Мрзовољни тонац нам
руком даје знак да сиђемо
јер следећи таленти се
већ спремају.
Размењујемо делове опреме са њима,
храбре нас да смо били добри,
и ми у то верујемо.
Био бих изнурен,
прегорео,
често и незадовољан
али
док смо за степеник изнад тла
и чекамо знак палицама,
четири ударца
која се пробијају
кроз замор, дим и нервозу,
свет је могао да нестане.
Било би довољно.
credits
license